Reče mi “prijatelj”, ako imaš svoj stav, ako imaš svoje mišljenje, ako imaš svoj karakter i do svega toga držiš, nemaš prijatelja, ustade i ode!!!
Piše: Ivan Filipović
Dokle smo se mi Hrvati doveli da smo postali veći neprijatelji jedni drugima od onih ratnih neprijatelja!!!
Tko je krivac za to?
Krivac smo zapravo mi jer smo dozvolili da naše sudbine uzmu oni kojima je bilo svejedno kako će rat završiti i tko će izići pobjednik, a oni su sklopili političke suradnje s tim ratnim neprijateljima koji nam sve te godine sole rane, pljuju po prolivenoj krvi i pišaju po kostima poginulih za Slobodu!!!
Tako je od najviše razine u Hrvatskoj do najniže razine u Hrvatskoj i BiH!
Jednako tako, možda zeru i gore, je i kod nas u Rami!!!
Ja to svakodnevno osjećam na vlastitoj koži.
Istina, nikad nisam imao puno prijatelja, možda puno više “prijatelja”, ali sve ih je manje koji se jave i pitaju kako sam.
Netko mi je davno rekao, čim počneš iznositi istinu na vidjelo pomalo će se odmicati od tebe, što je u jednu ruku i dobro, a dobro je što oslobode prostor oko tebe pa vidiš neke istinske vrijednosti koje od tih lažnjaka nisi mogao vidjeti!!!
U ovome sustavu podaništva i ulizivanja svatko tko iznosi istinu je smrtni neprijatelj tima koji uživaju u tim “vrijednostima”!
I neka je, eto im tamo, neka uživaju, ali neka ne diraju one koji nisu kao oni i koji nisu za podaništvo i ulizivanje!!!
Imamo li mi pravo na stav i mišljenje?
Konkretnije, imam li ja pravo na svoj stav i svoje mišljenje?
Jer ja samo iznosim svoj stav i svoje mišljenje protkano istinom!!!
Ne iznenađuje me što se neki, ili čak mnogi ne slažu s njima.
Svatko, dakle, ima pravo na stav i mišljenje.
Međutim, sama činjenica da postoje reakcije na neke nepobitne činjenice nam potvrđuje da smo dovedeni u situaciju redukcije mišljenja!!!
Jer, kao što vidimo, što je za neke izdaja za neke je domoljublje!!!
Ili, što je kod nekoga za osudu, kod nekoga je za pohvalu!!!
Dakle, sve je rečeno.
Stoga bih poručio onima koji se polako odmiču od mene.
“Prijatelji” moji dragi, nemojte me žaliti.
Nemojte me žaliti ni zbog čega, a najmanje zbog gubitka vas kao “prijatelja”!!!
Zapravo žalite sebe, jer ćete biti odbačeni od svojih “prijatelja”, ne zbog iznošenja istine jer šutite, nego zbog prezasićenosti s vama onih kojima virite iz analnog otvora!!!
Čim prestanete biti sluge pokorne, roboti ili robovi, biti ćete odbačeni.
A kamo je prispio onaj bez ponosa, časti i obraza poslije odbacivanja?
U zaborav!!!
Kad progledate i pogledate istini u oči i kad istinu iznesete javno, čeka vas isto.
Ja vas tada neću žaliti, nemojte ni vi mene sada.
No, jedno je sigurno, kasnite za mnom puno, puno!!!