Piše: Ivan Filipović

Kakav sam to ja čovjek ako sam Boga osudio na smrt???

1. postaja: Isusa osuđuju na smrt.

Isuse, ja sam te osudio na smrt, unatoč činjenici da sam znao da si Ti Bog.
Moja zloća je Tebe osudila.
Zapravo, ni danas ne znam zbog čega Te osudih, ali Te osudih.
Zbog moje taštine Ti si osuđen na smrt.
Ja grješnik osudih Boga.
Poslije toga ništa nije isto.
Poslije toga više nema iznenađenja.


2. postaja: Isus prima na se križ

Isuse, nije mi bilo dosta što Te osudih.
Pokazao sam svu svoju zloću stavljajući teški križ na Tvoja ramena.
Natjerao sam Te da nosiš križ na koji ću Te razapeti.
Toliko sam zaglibio u zloću da sam bez trunke kajanje stavio teret križa na Tvoja ramena.
A to sam uradio samo zbog svoje grješne i bolesne odluke, ubiti Boga!!!

3. postaja: Isus pada prvi put pod križem.

Isus pada pod križem koji sam mu ja natovario na ramena.
On pada, a ja uživam u Njegovoj patnji.
Ustaje i nastavlja nositi križ, a ja pun mržnje i sljepila ništa ne vidim.
Dok On lagano korača prema mjestu svoje smrti ja usput smišljam kako Mu još napakostiti!!!

4. postaja: Isus susreće svoju svetu Majku.

Za svaku majku je najveća kazna gledati patnju svoga djeteta.
Taj susret Majke i Sina je susret dvoje pravednika osuđenih na patnju.
Ja sam ih osudio na tu patnju, ja koji nemam ni trunke samilosti.
Taj susret me nije ni malo otoplio da barem na trenutak pomislim kako bi meni bilo da ja doživim susret s majkom u ovakvim uvjetima.

5. postaja: Šimun Cirenac pomaže Isusu nositi križ

Ja sam Te osudio, ali su mnogi koračali prema Golgoti.
Išli su vidjeti Tvoju smrt.
Znali su da sam te nepravedno osudio, ali nisu se bunili.
Nisu čak ni pokušali Ti pomoći nositi križ.
Morali su prisiliti Šimuna da Ti pomogne.
Svi su ostali bez samilosti, jer su se ugledali na mane.

6. postaja: Veronika pruža Isusu rubac.

Ipak nisu svi uživali u Tvojoj patnji.
Bilo je onih koji su istinski žalili nad Tvojom patnjom i mojom osudom.
Među njima je bila i Veronika koje je, vidjevši Te krvava, pružila Ti rubac da otareš svoje krvavo lice.
Nisi ju odbio.
Uzeo si rubac, obrisao lice i vratio ga Veroniki.

Ali ja ne vidim te dobre ljude, mene vodi samo mržnja.

7. postaja: Isus pada drugi put pod križem.

Isus opet pada pod teretom križa.
Nije On morao pasti, mogao je On to izdržati.
Ali je htio meni ukazati na moju nepravednu osudu.
Nije uspio.
Ja sam i dalje jedva čekao dolazak na Kalvariju.

8. postaja: Isus tješi jeruzalemske žene.

Na putu prema Golgoti Isus je sreo jeruzalemske žene koje su, vidjevši ga onako izranjena, plakale nad Njegovom sudbinom.
On im je rekao neka ne oplakuju Njega nego djecu svoju.
Pritom je mislio na mene koji ga osudih.
Ni taj susret nije ništa promijenio.
Kolona je išla prema naprijed.

Ja ne primjećujem ni te žene koje žale Isusa, koje plaču nad Njegovom sudbinom koju sam mu ja odredio, ništa ne vidim, moje sljepilo i moja mržnja su jače od svega.

9. postaja: Isus pada treći put pod križem.

Treći put Isus pada pod križem, a ja nikako progledati.
Ja smišljam kako mu pojačati muke.
On ustaje i nastavlja.
Ja brojim čavle u džepu koje ću pribiti kroz Njegove ruke i noge na križu.

10. postaja: Isusa svlače.

Koliko je moja zloća bila jaka pokazuje činjenica da su oni koji su sudjelovali u Njegov osudi bili spremni i na najgore poniženje koje čovjek čovjeku može priuštiti, skinuti mu odjeću, razgolititi ga!!!
Malo mi je bilo što sam Mu uzeo Slobodu, što Mu oduzeh život, pa sam uzeo i Njegove haljine.
Gledajući Njega gologa nisam ni svjesni svoje golotinje, golotinje u duši!!!

11. postaja: Isusa pribijaju na križ.

Donio je križ, unatoč padovima.
Donio ga do mjesta svoje smrti.
Koliko sam morao biti zloban kad sam sve to uradio?
Vadim one čavle iz džepova, uzimam čekić i zabijam ih u ruke i noge Isusove.
Ja uživam u boli koju sam Mu priuštio!!!


12. postaja: Isus umire na križu.

Došao je trenutak Njegove smrti.
Smrti koju sam ja planirao i izvršio.
Najgore od svega je što umire Bog, a ostaje Zlo!
On umire mojom osudom, a ja nepravedni sudac uživam u tome.
On je umro da bi mene koji ga je ubio oslobodio smrti!!!
Ne mogu ni zamisliti što bih ja uradio da sam bio na Njegovom mjestu?

13. postaja: Isusa skidaju s križa.

Umro je Isus.
Ja sam ga ubio.
Gledao sam i uživao gledajući kako umire na križu.
Nije me osudio.
Molio je Oca neka mi oprosti jer ne znam što radim.
Umro je bez mržnje prema meni koji sam ga nepravedno osudio, a ja sam prepun mržnje osudio Ga na smrt, nepravedno i bez razloga!!!

14. postaja: Isusa polažu u grob.

Svršeno je.
Ubio sam Boga.
I sad ga stavljaju u grob.
On staje ležati, a ja odlazim zadovoljan.
Gledam u sebi heroja koji je uspio ubiti Boga.
Zapravo, moja me zloća oslobodila svih osjetila, jedino sam osjećao potrebu ubiti Boga.
I to sam učinio.

Konačni ishod:


Za tri dana Isus je ustao iz groba.
On je ostao Bog unatoč svim poniženjima kojima sam Ga izvrgnuo.
Ja sam ostao ubojica Boga koji se čak ni pokajao nije.
I zamislite, sve mi je oprostio!
A ja, bili ja oprostio Njemu???