Piše: Ivan Filipović
Evo nalazim se u društvu gospodina koji je među onima koji odlučuju o našim sudbinama.
Zamolio sam ga za kraći razgovor, na koji je pristao, mada nevoljko, vjerojatno zbog količine obveza koje ga čekaju.
Uvjet je da mu ne spominjem ime.
Prihvatio sam uvjet i započeo razgovor.
Pa, evo, da Vam ne uzimam Vaše dragocjeno vrijeme, za početak nam recite nešto o sebi, predstavite se našim čitateljima?
O. Kome ću se ja predstavljati, kao da mene svi ne znaju!?
Dobro gospodine, istina, mnogi Vas znaju, ali ipak se predstavite, pa takav je red?
O. Ti mene zajebavaš!
Ni govora, samo bih želio s Vama napraviti intervju, razgovor, da narod vidi o kome se radi.
Možemo li nastaviti razgovor?
O. Aha!
Jesmo li mi, između ostalog, i zahvaljujući Vašim zaslugama tu gdje jesmo?
O. Aha!
Jeste li i Vi zaslužni za ovo stanje hrvatskoga naroda u Rami?
O. Aaa?
Mislim jeste li i Vi doprinijeli ovoj situaciji?
O. Jok, ti si!
Smatrate li se odgovornim za ovu katastrofalnu političko-društvenu situaciju kod nas?
O. Jok!
Dobro, vidite li izlaz iz ove tmurne situacije?
O. Ma kakvi!
Što mislite, ima li ovaj narod budućnost u ovome kraju?
O. Jok!
Vidite li Vi izlaz iz ovog labirinta punog nepoznanica?
O. Opet me zajebavaš!
Nisam, samo pitam.
Narod zanima kakva ga budućnost čeka.
Stoga Vas pitam, ima li Vaše odgovornosti za sve ovo loše što se događa?
O. Ni govora!
A jeste li zaslužni za ono što je dobroga urađeno?
O. Jako je!?
Ja ne znam tko je, stoga pitam Vas.
Ako ste zaslužni neka narod zna?
O. Jok, ti si!
Dobro, vidim da ovaj razgovor ne vodi ničemu.
Ne bih Vas više zadržavao.
Mora da Vas čeka još puno posla i obveza?
Pa treba sve to stignuti.
O. Jašta!
Gospodine, hvala Vam na razgovoru.
Mislim da će poslije ovoga narodu biti jasnije, sve, ili barem mnoge stvari.
Hvala Vam još jednom, i oprostite na uzetom vremenu.
Pozdrav i svako dobro u životu i radu.
O. Mrš!!!