E moj cariniče, ono što ja nosim niti mi možete oduzeti, niti mi možete carinu naplatiti!!!

 

Piše: Ivan Filipović

 

Prelazim neki dan granicu i pita me carinik imam li što za prijaviti?

Nosim li što sa sobom?

Rekoh mu, nosim puno toga.

Reče mi, parkirajte desno i izađite iz auta.

Parkirah, izađoh iz auta, otvorih prtljažnik, ali u njemu nije bilo ništa od onoga što je on tražio.

Pogleda me i malo ljutito me upita koga ja to zezam?

Rekoh mu, nikoga, nikoga ne zezam.

Ja zaista puno toga nosim, ali ne u prtljažniku i ne ono što vi tražite, nije to ni zabranjena roda, ni hrana, ni duhan, ni alkohol.

Sa sobom nosim pun kufer uspomena i sjećanja koje će me tamo gdje odlazim pratiti i koje će me i držati na životu!!!

To je, dakle, ono što ja uvijek nosim sa sobom, i što na svakoj granici prenesem i što mi još ni jedan carinik nije naplatio carinu za to što nosim!!!

To je ono što ni jedan režim pa ni šengenski ne može zabraniti!

Ne može mi oduzeti!

Malo me je čudno gledao i reče mi, sretno i dobro čuvaj tu svoju prtljagu!!!

Čuvaj ju i nemoj ju izgubiti, jer ako se ta prtljaga izgubi ne može se više nabaviti!!!

Rekoh mu hvala i bez brige, ovo čuvam kao oči svoje!!!