Piše: Ivan Filipović

 

Prijatelju, ratniče, digni glavu, ispravi kičmu, pogledaj im u lice i reci im DOSTA!!!

Ne dozvoli tim ljigavcima da uništavaju tvoj život!

Ne dozvoli im da uništavaju živote tvoje djece!

Ne dozvoli im da pljuju po krvi i kostima tvojih pradjedova i djedova!!!

Uspravi se prijatelju, jer ti si stao i pred hrabrije i pred brojnije!

Stao si pred pušku i pred tenk!

Stao si pred četnika i pred mudžahedina, i nisi im dao proći!

Ti si stao i u Zvirnjači, i na Ravašnici, i na Idovcu, i na Raduši, i na Crnom Vrhu, i u Glibama, i u Jurićima, i na Uzdolu, i na Kućanima, i na Slatini, i na Pomenu,…, Stao si gdje god je trebalo, i nisi popustio ni centimetra!!!

Što te sad tjera na popuštanje?

Oni su bili brojniji i naoružaniji, nisu bili tvoje krvi, i nisi im dao proći!

Što bijaše s tobom prijatelju?

Ne mogu te prepoznati???